Ubrzano slabljenje nekada slavne i prostrane turske imperije bilo je razlog sve težih nameta i sve većih zuluma prema raji u evropskom delu ove feudalne i odumiruće države. Radi podmirenja velikih materijalnih i finansijskih potreba te parazitske feudalne tvorevine, teror nad stanovištvom južne Srbije dobio je nazamislive razmere. Regionalni gospodari nisu „fermali“ ni sultanove fermane i hatišerife pa je to bilo sasvim dovoljno, da nakon propalih nada u Prvom srpskom ustanku nova, slobodarska iskra podigne ove krajeve – uz njih i zaplanjski, naravno – već 1841. godine.
U bližoj okolini Niša Miloje Jovanović iz Kamenice, vođa ovog ustanka, okupio je preko 6.000 ustanika. Kako hroničari i istraživači beleže njemu su se – sa zajednički sačinjenim planom oružanih akcija pridružili i Zaplanjci (njih oko 2000) predvođeni Nikolom Srndakom iz Gornjeg Dušnika, Stojanom Čavdarom iz Velikog Krčimira i Lepojem N. iz Gara.
Precenili svoju snagu
Talas pobune koji je s proleća 1841. godine zahvatio najveći deo jugoistočne Srbije bio je takve širine da se u prvi mah – prema zapisima hroničara – učinilo da će i ovi srpski krajevi zbaciti turski jaram. Jer uz Zaplanjce knezu Miloju su se pridružili listom i ustanici iz pirotskog i vlasotinačkog kraja. Odmah je dogovoreno da glavni cilj napada bude Niš. Taj napad vodio je sam Miloje Jovanović a njegovim momcima pomagao bi deo Zaplanjaca predvođen Nikolom Srndakom kao i veći broj ustanika iz moravskih sela. U toku napada trebalo bi da se u borbu uključe Vlasotinčani predvođeni Stankom Bojadžijom i Stojan Čavdar iz pravca Kurvin grada. Stojan Čavdar je inače trebalo da na prilazima Nišu (s juga) spreči dolazak turskih pojačanja niškom garnizonu.
Pokazalo se međutim da su ustanici precenili svoje mogućnosti. Motiva za ljute bojeve protiv turskih zulumćara je bilo dovoljno ali je izostala očekivana podrška iz matice – srpske kneževine. Knez Mihailo nije smeo da se otvoreno stavi na stranu ustanika zbog utvrđenih obaveza prema tadašnjim velikim silama, ali je ipak doturana kakva-takva pomoć u ljudstvu, hrani i oružju.
S druge strane u prvim danima ustanka više od polovine ustanika, uz junačko srce, jurišalo je na brojniju i bolje naoružanu tursku vojsku samo tojagama, sekirama, kosama, vilama, motkama! Ponegde čak tek svaki peti zaplanjski ustanik mogao je da „isturi“ na Turke pušku ili kuburu! Za dosta kratko vreme pokazalo se da u takvim prilikama junačko srce nije bilo dovoljno.
Buna protiv zulumćara
Već prvi sudari ustanika i Turaka pokazali su da ovi potonji imaju veliku objektivnu prednost. Do zuba naoružani i brojčano jači Turci su prvi poraz naneli u južnomoravskom tesnacu kod sela Ćurlinca. Odmah zatim je slomljena i odbrana Stojana Čavdara kod Kurvin grada.
Slobo naouružani Piroćanci, iako brojno jači, poraženi su na Begovom mostu kod Pirota. Sve to je praktično značilo da turci sada veoma lako mogu da odole glavnom napadu – napadu na Niš. Tako se i dogodilo.
U subotu 11. aprila 1841. godine na Kutinskoj reci na ulazu u zaplanjsku kotlinu sudarilo se oko 1500 Zaplanjaca i Piroćanaca predvođenih Nikolom Srndakom i Ristom Ilikevićem sa vojskom Mustafe Sabri – paše koju je najvećim delom činilo oko 1500 Šiptara zulumćara i oko 500 Turaka. Sudar je bio žestok i posle višečasovne bitke, neravnopravna borba je završena porazom ustanika i a potom i krvavim progonom naroda okolnih sela. Rista Ilijević je uspeo sa 70 ljudi da izbegne u planinu dok se Nikola Srndak predao Piribegu.
Osokoljeni ovim relativno lakim vojnim uspesima Turci su se okrenuli glavnini ustanika koju je predvodio knez Miloje. Mustafa –Sabri paša je zatražio predaju ali i objašnjenje zašto se toliko naroda podiglo protiv sultana. Ustanici su odgovorili da to nije buna protiv sultana već zulumćara koji krše sve njegove naredbe. I zaista za celo vreme ustanka trgovci, zanatlije u putnici namernici mirno su prolazili kroz ustaničku teritoriju! Mustafa –Sabri paša je međutim iskoristio veliku vojnu prednost i ne sačekavši odgovor sa srpske strane napao slabo naoružane Milojeve momke i posle ogorčene borbe i njih razbio.
Utvrđenog u kamenoj kuli Turci su kneza Miloja razneli u ovoj bici paljbom iz topova. Bio je to kraj slobodarskih težnji Zaplanjaca u 19. veku.
Tekst „Zaplanjski ustanak Srndaka i Čavdara“ autora Novice Stefanovića objavljen je u „Zaplanjskim novinama“ 05. februara 1996. Godine.
